Intervju sa prof. dr Zoranom Džamićem- “Najlepši deo mog studiranja je bio IFMSA”

Intervju sa prof. dr Zoranom Džamićem, predsednikom IFMSA-Serbia 1984.-86. godine (nekadašnji KMARSIS), trenutnim direktorom Klinike za urologiju, Kliničkog centra Srbije

IFMSA je osnovan 1951. godine u Kopenhagenu, kada su se studenti 8 zemalja udružili i osnovali organizaciju. Ubrzo nakon toga, 1953. godine, osnovan je i IFMSA u Jugoslaviji. Vremenom je menjao imena, a svake godine i ljude, međutim neki članovi su ostavili upečatljiv trag organizaciji čiju je mladost IFMSA obeležio. Ovo je priča jednog od njih, prof. dr Zorana Džamića, koji je bio predsednik 1984-1986. godine.

Razgovor sa profesorom Džamićem smo krenuli pitanjem kada je on bio član IFMSA/KMARSIS-a. Rekao nam je da se i dalje seća tog iskustva, iako je to bilo još 1984. godine, kada je zajedno sa dr Jelenom Filimonović i drugim kolegama iz Beograda vodio njhov odeljak IFMSA u Jugoslaviji. I tada je organizacija bila volonterska i neprofitabilna, u kojoj su svi uživali, upoznavali kolege iz celog sveta, i gde su se trudili da uspostave saradnju sa kolegama iz ostalih asocijacija oko razmene studenata. Neizmerno mu je drago što ima priliku da vidi da ta tradicija i dalje traje i da je u prilici da on sada bude mentor stranim studentima.

Struktura organizacije prostirala se na teritoriji cele Jugoslavije, ali je epicentar svakako bio ogranak u Beogradu. Jedna od sadašnjih novina su i godišnji internacionalni sastanci kojih u to vreme nije bilo, a gde se potpisivanje ugovora svodilo na pisanje pisama. “Studenti su išli na razmenu na reč, bez ugovora” rekao nam je profesor. Tada su jedni drugima verovali više, a jedna od olakšavajućih okolnosti je i ta da nijednom našem studentu nije bila potrebna viza. Studenti su najviše išli u Englesku, gde granica nije mogla lako da se prođe, ali sa našim tadašnjim pasošem nije bilo nikakvih problema. Veliki je procenat ljudi je posle razmene u Engleskoj dobijao priliku da se tu zaposle. Tada je bilo dosta ugovora i sa Afrikom, ali i sa većim delom Evrope, mada niko nije išao u Kinu, Ameriku. Kancelarija IFMSA je i u to vreme bila u suterenu Dekanata, dok je odmah sa druge strane bio klub, gde su studenti bukvalno živeli i provodili se svaki vikend. Profesor Džamić je baš u tim krugovima čuo za organizaciju, zainteresovao se i odlučio da postane deo iste, ne sluteći da će je jednog dana voditi.

Razmene studenata su i tada bile jako aktuelne, a profesor Džamić nam je ispričao kako mu je bilo na njegovoj razmeni u Egiptu. Prisećao se kako je bio u Dimirdash University Hospital-u, gde je jedan od zvaničnih jezika bio i engleski jezik, što je još u to vreme dizalo kvalitet zdravstvene zaštite na jedan viši nivo. Kaže da mu je razmena pružila priliku da upozna njihovu kulturu, gde je sve ličilo na priče iz 1001 noći, kako je sve bilo zatvorenog tipa, da su se jako lepo provodili i družili, gde su odmah prihvaćeni kao deo njihove visoke zajednice. Živeli su u internatu klinike, a na razmeni su bili i studenti iz drugih delova sveta, sada već poznati svetski stručnjaci, gde nam je pričao o Ramahu, poznatom psihijatru.

Na pitanje koliko mu je jedna međunarodna studentska organizacija značila u životu, iako se u to vreme drugačije živelo, dobili smo odgovor da su suštinski doprinosi organizacije u životu mladog čoveka i dan danas ostali isti. Organizacija je profesoru pružila jednu odličnu uvertiru u ceo njegov profesoionalni život, gde je stekao veliko iskustvo u radu i komunikaciji sa ljudima, kao i da je još tada organizacija bila odlična prilika da unaprede ostale meke veštine. Organizacija je pružila i priliku da putuje, što i dan danas sa ljubavlju čini, kao i priliku za usavršavanjem u stranim zemljama. Rekao nam je da ćemo tek videti koliko će nam zapravo značiti celo ovo iskustvo, kako u svakodnevnom, tako i u profesionalnom životu. Jedna od prednosti jeste i usavršavanje stranih jezika, što ni sada nije adut velikog broja studenata, a da će se članovi organizacije baš zbog dobrog poznavanja jezika, kulture i ljudi iz inostranstva, kao i svih organizacionih veština koje neminovno dolaze učestvovanjem u aktivnosti IFMSA, uvek isticati od drugih kolega.

Razgovor sa profesorom završavamo sa njegovom porukom da nikada ne prestanemo da verujemo u sebe i da ćemo samo ulaganjem u sebe i sa kvalitetno provedenim slobodnim vremenom uspeti u životu.

Intervju su radili Đorđe Radisavčevič i Emre Čičo, članovi Nadzornog Odbora IFMSA-Serbia 2019/2020 godine.