Utisci sa razmene članova IFMSA -Serbia

Pročitajte iskustva naših članova

Sofija, 2014

Solun, Grčka

Drage kolege i budući razmenjaši,

Moje iskustvo sa razmene je fenomenalno a verujem da će takvo biti i vaše! 😀 Imala sam veliku želju da idem na razmenu pre svega da bih videla zdravstveni sistem drugih zemalja ali na kraju videh sebe i svet! Prvi korak u razmeni je da zamolite roditelje da vam spreme novac za kotizaciju, sve u ime obrazovanja naravno!

Te pare pokrivaju smeštaj i hranu. Imaćete krov nad glavom a za sve ostalo ćete se već sami snaći, jer u tome je i čar. Papire, put i sve ostalo ćete sami srediti pre puta uz pomoć divnih ljudi iz našeg IFMSA-Serbia. 😉 Onda kreće avantura… Ja sam bila u Solunu, smeštena u zgradi punoj studenata sa razmene. Svi zajedno smo se družili, putovali po celoj Grčkoj, išli u bolnicu (uglavnom da jedemo) i doživljavali svaki dan nešto novo.

Iskustvo upoznavanja i druženja sa divnim ljudima iz celog sveta, koji će mi biti prijatelji do kraja života za mene najlepši deo celog putovanja! Sa njima ćete imati osećaj da ste doživeli ceo svet i da je vaše putovanje samo prvo od mnogih putovanja.

Potrebno je samo da budete hrabri da krenete i upoznate sebe! Ja vam od srca želim divno iskustvo, a na vama je da nastavite ovu priču…

Dušan, 2014

Prag, Češka

Za Češku sam se opredelio po savetu ljudi iz IFMSA-Serbia. U toku razmene sam stekao kako korisno znanje iz odabrane specijalizacije, tako i veliko poštovanje prema Češkoj i njenim stanovnicima. U bolnici sam se osećao kao deo kolektiva, iz njihovog odnosa prema pacijentima i kolegama sam mnogo naučio, a van bolnice nisam imao nijednu neprijatnost.

Studenti medicine iz drugih zemalja su bili zanimljivo društvo za obilaske gradova i muzeja, dok sam iz priče sa njima puno saznao.

Kristina, 2012

Kairo, Egipat

Zahvaljujući IFMSA programu razmene studenata,provela sam nezaboravnih mesec dana,prosle 2012 godine, u Egiptu.Iskustvo koje sam stekla učeći u bolnici Ain Shams u Kairu je jedinstveno.

Doktori puni znanja i entuzijazma su bili izuzetno profesionalni i posvećeni nama, studentima iz Srbije, i pored svakodnevnog napornog posla. Uz njih smo stekli znanja o raznim tehnikama pregleda i lečenja pacijenata, pristupu teškim bolesnicima, praktičnim teoretskim podelama određenih grupa bolesti i stekli uvid u oboljenja koja nismo imali prilike da vidimo na našim podnebljima.

Svi doktori odlično pričaju enleski jezik, tako da nije bilo problema u sporazumevanju. Prevodili bi nam šta pacijenti govore, i na taj način smo i mi mogli da učestvujemo u lečenju. Nakon radnog dela dana, družili bi smo se sa IFMSA kontakt osobama, koji su se uvek trudili da nam pokažu nove zanimljivosti egipatske prestonice i organizuju nam razne izlete širom zemlje. Tako smo obišli Aleksandriju, Asuan, Naserovo jezero, Luksor i Karnak, Abu Simbel, Sinaj, dolinu kraljeva i kraljica, uživale na platou Gize i unutrašnjosti Kefrenove piramide.Socijalni program je zaista bio odličan i veoma dobro organizovan.

Ono što verovatno plaši sve student koji bi išli u Egipat, jeste trenutna politička situacija. Iako su mediji svakodnevno izveštavali o nemirima na ulicama Kaira, čak i pre mog odlaska, razloga za paniku nije bilo. Naime, mirni protesti su se organizovali svakog petka na Tahrir skveru i to daleko od studentskog doma bolnice u kom smo bili smešteni. Nismo doživeli nikakve neprijatne situacije, niti probleme, a ljudi su bili zaista ljubazni.

Preporučujem svima koji bi želeli da idu u Egipat preko IFMSA programa razmene studenata,da to i učine. Egipat je zemlja začetaka medicinskih znanja i veština,koja vas kao buduće doktore može inspirisati i dati nove ideje.To je zaista jedno neponovljivo iskustvo (osim ako ne odete više puta :D),gde upoznajući nove ljude,običaje i kulturu postajete duhovno još bogatiji.

Veliki pozdrav

Stanislava, 2012

Aleksandrija, Egipat

Cao! Vratila sam se iz Egipta (Aleksandrije) pre par dana. Zadovoljna sam smestajem, hranom i organizacijom. Bili smo u pristojnom hotelu, imali smo dorucak i rucak, dok smo vecerali mimo hotela, o svom trosku. Praksu smo radili u bolnici, imali smo odlicnog mentora. Zaista bez primedbi! Odusevljena sam kontakt osobama i citavom organizacijom!

Veliki pozdrav!

 

Milena, 2012

Djenova, Italija

ako, u Djenovi je sve u svemu bilo super i nisam se pokajala sto sam otisla. 🙂
Praksa je bila u jednom od najvećih pedijatrijskih instituta u Italiji, izdvojen je od ostalih bolnica, smesten blizu plaze, sa pogledom na more, cini ga veliki broj zgrada sa svim mogućim odeljenjima, uključujući i one za vrlo retke bolesti. Tako da sam zaista imala šta da vidim.
Mentor mi je bio jedan profesor koji me je raspoređivao po odeljenjima, a prethodno me pitao šta me tačno zanima, i šta bih volela da vidim. Jedini problem je što malo slabije govore engleski, pogotovo stariji doktori, ali su meni prevodili mladi specijalizanti. I svi su bili jaako ljubazni.
Što se praktičnih veština tiče tu nisam imala priliku ništa novo da radim, samo sam posmatrala, ali videla sam mnogo zanimljivih slučajeva. Tako da sam sa praksom zadovoljna.
Što se tiče smeštaja, to je bio dom, ali za strane studente, bio je blizu centra grada, 15tak minuta udaljen, ali je bio u opasnom delu grada, uz samu luku, sa doseljenicima, tako da sam se malo plašila. Srećom tu je bio Golub i ostali sa razmene, pa nikad nisam išla sama. Tako su nas naše kontakt osobe i savetovale, i oni su nam skrenuli pažnju da kraj nije bas najbolji i da trebamo biti oprezni…
Sobu sam delila sa Golubom, tako su nas rasporedili, pošto nas je bilo četvoro, još dve devojke (iz Rusije i Češke), a sobe su bile dvokrevetne. Soba je bila ok, nameštaj je bio nov, mada krevet malo neudoban, ali sve u svemu bolje nego što sam očekivala. I kupatilo je bilo veliko, čisto, jedno po sobi. E, da, nismo imali kuhinju u sobi, niti zajedničku u domu, ali smo imali mali frižider.
Hranili smo se u domu za njihove studente u kantini, taj dom je jako sređen i lep, pola sata busom udaljen od nas, ali blizu bolnice, pa smo posle prakse direktno odlazili na rucak. Imali smo uplaćen jedan obrok dnevno, sem vikendom. Obrok je bio sasvim ok, prvo jelo neko meso i salata, drugo pasta, uz neki slatkis ili voće i sok. Za ostale obroke smo se nekako snalazili. U principu hrana je jako skupa u Italiji i na to smo najviše trošili.

Pozdrav 🙂

Dunja, 2012

Bukurešt, Rumunija

Zdravo drugari
Fenomenalnih mesec dana provela sam u bliskoj nam Rumuniji, tačnije Bukureštu, pa evo ukratko kako je bilo.
Dolazak do Bukurešta bilo je prava mala avantura, s obzirom na jako lošu povezanost, potreban vam je prevoz do Temišvara, pa od Temišvara vozom do Bukurešta. Sam put je prilično dug, ali s obzirom na razliku u ceni voza i aviona, isplati se . Na železničkoj stanici dočekala me moja kontakt osoba i odvezla u smeštaj, odnosno studentski dom.
Što se tiče studentskog doma, najveća mana je bila zajedničko kupatilo celog sprata, ali s obzirom koliko malo vremena se provede u domu, to je potpuno zanemarljivo. Hrana nam nije bila obezbeđena, ali smo dobili 90 evra, po 25 za svaku nedelju, svakako pomogne s obzirom da su cene skoro iste kao u Srbiji.
Praksa je bila odlična, bolnice su im u puno boljem stanju nego naše, a doktori svi govore engleski i jako su ljubazni. Ja sam bila na plastičnoj hirurgiji i oduševila sam se njihovim znanjem i spremnošću da nam odgovore na svako pitanje i pokažu šta god nas zanima. Mentor nas je prvi dan proveo kroz celu bolnicu, pokazao nam sve i predstavio nas u svakoj sali, što nam je pomoglo da ne moramo svakome objašnjavati ko smo i zašto smo tu. Svaku operaciju kojoj smo prisustvovali, doktori su nam objasnili ukratko slučaj i šta će da rade i stvarno bili otvoreni za sva naša pitanja. U bolnicu smo išli svaki dan, ali nismo imali određeno vreme koliko moramo da budemo, uglavnom smo dolazili oko 8,9 i ostajali do 14, 15, u zavisnosti šta smo radili veče pre :). Sve u svemu, praksa je najvažnija zbog čega bih ja toplo preporučila odlazak u Bukurešt, s obzirom na blizinu naših država, u sam turistički obilazak možete otići bilo kad. Što se njihovih doktora tiče i njihovog znanja, na zavidnoj su razini.
Ono što me jako iznenadilo je organiziranost njihovih studenata, odnosno svi njihovi studenti koji su bili na razmeni su dužni da provedu makar jedan dan sa studentima koji dodju na razmenu. Jako su bili ljubazni prema nama i svaki vikend smo putovali u neko drugo mesto, a radnim danima su nas vodili u obilazak Bukurešta, njegovih znamenitosti i kafića :). Sam Bukurešt je prelep grad i stvarno ima puno toga da se vidi, a noćni život je odličan i sam taj dom je smešten blizu centra, što uveliko olakšava noćne provode, posebno ako niste sa 4 Egipćana koji ne piju, kao što sam ja bila:). To je još jedna od stvari zbog kojih sam zahvalna domaćim studentima što su se družili sa nama, jer su oni po pitanju provoda isti kao i svi studenti u Srbiji :).
Bez obzira što Rumunija ne deluje kao privlačna destinacija, ja bih ju svakom preporučila za razmenu, zbog stvarno korisne prakse i odlične organizovanosti domaćih studenata. Ovo je jedno od najlepših iskustava u mom životu, koje je ostavilo u mom lepom sećanju ne samo Rumuniju, već i mnogo divnih ljudi koje sam upoznala i sa kojima verujem da ću ostati dugo u kontaktu, jer mesec dana koliko god bilo malo, kada ste sa nekim 24 sata, je dovoljno da se stvore prijateljstva!

Slobodan, 2012

Ljubljana, Slovenija

Cao,
Generalni utisci sa razmene su i vise nego dobri!
Smestaj je bio u velikom kompleksu studentskih domova, gde su stalno bile neke zurke i bilo je dosta dinamicno, sto je extra. Ja sam bio u septembru kada su tamo vec bili i Erasmusovci na razmeni, pa je bilo jos bolje. Sobe su od 15 m3 i delis je sa cimerom. WC, tuseve i kuhinju delis sa celim spratom, ali je uredno i nije mi predstavljalo problem. Namestaj je poprilicno nov.
Za obroke smo dobili 100e. Imali smo studentske bonove (20 komada, tj. za svaki radni dan po jedan rucak) sa kojima mozes da rucas u restoranima po gradu uz ekstra popuste (50%-80%), pa tako za rucak koji platis sa popustom od 2,50-4,00e dobijes supu, glavno jelo, salatu i desert, uz napomenu da se radi o restoranskoj hrani, koja je vrh.
Praksa je bila ekstra, mogu reci da sam dosta naucio, cak su insistirali da pricaju na srpskom na klinici, tako da je bilo stvarno vrh. Naravno da su dosta fleksibilni, pa kada smo isli na putovanja, mogli smo da dobijemo slobodan dan, ali i savete sto se tice toga kako provesti vreme u Ljubljani i Sloveniji.
Clanovi IFMSA koji su nas docekali su bili vrh, druzili smo se sa njima i stvarno su nam pomagali u svemu. Sve u svemu, najbolje preporuke za Sloveniju i posebno za Ljubljanu.
Hvala na ovom iskustvu! 🙂

Maja, 2012

Aarhus, Danska

Boravak u Danskoj za mene je bilo neprocenjivo i nezaboravno iskustvo. Zivela sam u Aarhusu, gradu drugom po velicini, u dvosobnom stanu u kom sam zivela sama. Raspolagala sam celokupnim sadrzajem stana i sve mi je bilo dostupno.
Od 3 bolnice koliko ih je u gradu 2 su univerzitetske. Ja sam bila u jednoj od njih na odeljenju radiologije sto mi je i bila prva zelja na listi odeljenja. Ophodjenje osoblja, ljudi tamo je nesto sto je umnogome doprinelo savrsenom utisku koji sam ponela. Ogromna ljubaznost, predusretljivost i volja za saradnjom vrlo mi je znacila.
Po programu sam imala 1 obrok (rucak) u bolnickoj menzi preko puta klinike. Hrana je fenomenalna, klasicna danska, a po principu buffeta imala sam prilike da probam sve autenticno.
Sve sto me zanimalo saznala sam a na svako pitanje sam dobila odgovor. Kontakt osobe i celokupan exchange tim je bio uvek dostupan za sva moja pitanja i zelje, a najvaznije vrlo topli i pristupacni. Socijalni program je bio veoma bogat s obzirom na napomenu da je u novembru tesko ocekivati organizaciju istog.
Upoznavanje kulture, zemlje, medicine i ljudi u jednoj od najorganizovanijih i najsrecnijih zemalja na svetu za mene je bilo nezaboravno!!!!!

Mladen, 2012

Tunis, Tunis

Zdravo! Dakle, bio sam u glavnom gradu Tunisa. Smesteni smo bili u studentskom domu u uglednoj cetvrti grada. Bilo je i nekoliko fakulteta u blizini ali medicinski je bio smesten u blizini bolnice, tj. kao u Novom Sad-u. Ukupno nas je bilo 42 u julu i bili smo smesteni na drugom i trecem spratu!

Sobe su bile dvokrevetne i trokrevetne, svako je imao svoju stolicu, stol i svoj jednokrilni ormar. Sobe smo uglavnom koristili samo za spavanje, zbog dobrog socijalnog programa, nismo previse boravili u njima. 🙂

Cetiri sobe su delile jedan mali WC, jedno veliko kupatilo i kuhinju. U kuhinji nalazio se frizider gde smo hladili pice, lubenice i ponesto hrane, a ko je imao vremena mogao je sebi pripremiti nesto i kuvano, ali samo ako je imao svoje posudje. Moglo se kuvati na gasu.

Hrana – imali smo dva obroka, dorucak i rucak u domu. Veceru smo kupovali ili spremali sami u kuhinji.

Praksa u bolnici: otprilike je ista kao i kod nas, bio sam na kardiovaskularnoj hirurgiji pa nije ni bilo nesto da se radi za studente jer operacije su bile dosta zahtevne, pa smo samo gledali, a hirurzi su povremeno objasnjavali na engleskom i uvek su bili spremni da nesto razjasne i objasne iako im je arapski i francuski sluzbeni jezik.

Obican dan je tekao ovako: ustajanje u 8h na dorucak i odlazak taksijem u bolnicu. Taksi je bio jeftin, kad se podeli na 4 osobe do bolnice svako je dao 40 din, za 10 min voznje. Zatim u bolnici odlazak u vizitu i bili smo u operacionoj sali od 10-12h.

U 12h izlazak iz bolnice i mukotrpno hvatanje taksija – nekim danima je tolika guzva da smo cekali i 45 min dok nije naisao slobodan taxi. Busom bi put trajao sat i pol jer treba da se preseda, al na vrucini od 47 stepeni nije bas preporucljivo.

U 13h rucak u domu, nakon tusiranja, pravac na plazu taxijem, u jednom smeru pola sata voznje kosta 150 din.

U 19h povratak u dom, vecera se kupuje napolju ili se sprema u domu svako u svojoj kuhinji. Oko 22h okupljanje i usledila bi opet zurka.

Studenti koji su nisu imali ispite za vreme jula (njih 10-ak), su bili dostupni svako vece za dodatna pitanja ili za druzenje sa nama do ranih jutarnjih sati.

Na kraju, mogu da kazem da sam se proveo nezaboravno, upoznao mnogo ljudi, upoznao drugu kulturu i nije vazno gde se ide na razmenu nego je vazno drustvo tj drugi ljudi sa razmene s kojima se i provodi gotovo ceo dan i noc.

Danica, 2012

Košice, Slovačka

Kada sam cula da cu biti u Kosicama, a ne u Bratislavi (svi bi naravno glavni grad), bila sam malo razocarana… Isla sam sa drugaricom, a posto je i ona dobila Kosice, malo nam je laknulo 🙂 Ali posle mesec dana provedenih u tom divnom gradicu, promenila sam misljenje!

Smestaj je bio zaista ok, cak i bolji nego sto smo se nadale – mejlom su nam javili da nosimo svoju posteljinu, a tamo je bilo i posteljine i peskira, cak i sapuna… sve su nam to redovno menjali. Jedino sto smo vukli cebad iz Srbije, to je zaista bila gnjavaza, tako ako se setite napomenite nekim sledecim kolegama da ne prave nasu gresku. 🙂 Takodje nam je receno da necemo imati internet ni frizider u sobi – oba smo imali, doduse posle smo saznali da je samo taj sprat gde smo bile smestene renoviran. Sve u svemu, jedan pristojan studentski dom, nista bolji niti gori od ovih nasih. Imali smo obezebedjen 1 obrok dnevno u bolnici, tokom radnih dana i moram priznati da ta hrana nije bas svakog dana bila jestiva… ali sve u svemu, nismo bili gladni. 🙂

Sto se prakse tice, Doris i ja smo se trudile da budemo redovne i odlazile smo na kliniku skoro svakog dana. Mada nas niko nigde nije
“belezio”, tako da smo pred kraj malo zabusavale. 🙂 Bile smo na odeljenju endokrine, obicno bi nas preuzeo doktor koji je tog dana “glavni” na odeljenju, i zaista su bili korektni, pricali su na engleskom sa nama (mada su se drugi studenti u toj bolnici zalili da niko ne zna
engleski), diskutovali smo slucajeve i odgovarali su na nasa pitanja. Davali su nam da radimo fiziklani pregled, merili smo pritisak, uzimali
krv za merenje glikemije. Dakle, nikakva egzotika, ali ipak smo radile nesto… Imali smo srece da su tada na odeljenju na letnjoj praksi bili i njihovi studenti, pa su nam oni dosta pomagali i prevodili, a i lepo smo se druzili van bolnice. Primetila samm da su studenti iz nekih zemalja (npr. Spanija) bili na odeljenjima recimo, hirurgije, a da nisu ni odslusali predmet, a kamoli polozili (devojke su tek zavrsile prvu godinu).
Meni licno to nije smetalo, ali sam se iznenadila, jer nam je receno da apliciramo samo za grane medicine koje smo polozili.

Sto se socijalnog programa tice, on je definitivno bio highlight nase razmene. 😀

Slovaci su se toliko trudili da smo gotovo svakog dana isli negde/radili nesto. Posebno bih pohvalila nase contact persons (Zuzana i Jozef), uvek su bili tu za sve sto nam je trebalo. Svakako bih preporucila svima koji idu u Slovacku da se prijave za “Get to know Slovakia trip”, kosta oko 130 evra, ali se zaista i vise nego isplati (odlicno druzenje, smestaj fenomenalan i sve ulaznice ukljucene u tu cenu, cak sam  sigurna da smo dobijali neke grupne popuste). Jedina je mana to sto su Kosice zaista na geografski nezahvalnom mestu (skoro 500km od Bratislave, Beca, da ne pominjem Prag), tako da treba racunati na troskove prevoza (i vreme potrebno) da se stigne do evropskih prestonica (sto smo naravno nekako uspeli da ukolopimo u “produzene” vikende :D).

O divnim ljudima koje sam upoznala i sa kojima sam jos u kontaktu necu da davim. 🙂

Sve u svemu, ova razmena je prevazisla moja ocekivanja i iako Slovacka nije top wanted zemlja (standard im je ipak samo blago visi nego nas), njihov komitet je toga svestan i oni zaista svojom gostoprimljivoscu ucine da se osetis kao kod kuce, ali uz gomilu zanimljivog sadrzaja!

Pozdrav!

 

Sanja, 2012

Malaga, Španija

Zdravo! Provela sam predivnih mesec dana u Malagi, i pokušaću ukratko da vam dočaram kako je biti tamo na razmeni. 🙂
Prvo, u Malagi se nalazi Aerodrom Pablo Pikaso (a kada smo već kod njega, on je rođen u ovom prelepom gradu, i njegov muzej obavezno morate posetiti!). Na aerodromu me je dočekala kontakt osoba, i odvezla do studentskog doma.
E sada, dom je odličan, zaista! Sobe su četvorokrevetne, uglavnom, ali možete ranije, preko kontakt osobe zatražiti dvokrevetnu, ako želite, i naglasiti sa kim biste bili u sobi. Četvorokrevetna soba, u ovom slučaju nikako ne znači gužvu! Radi se zapravo o apartmanu, dve jednokrevetne i jedna dvokrevetna sobica, dva kupatila i zajednička kuhinja. Pribor za jelo uzimate na recepciji. Ponesite (obavestiće vas kontakt osoba o tome) posteljinu. Ćebad vam, naravno, nisu potrebna. 🙂
Ono što je jedini minus, je hrana. Nije obezbeđen ni jedan obrok :/ Pred kraj razmene dobijate 60 eura od domaćina, i to je to. Realno, 60 eura vam “pokriva” hranu za svega nedelju dana, ali… Ovo je zaista zanemarljiva sitnica naspram svega divnog šta vas tamo čeka! Sem toga, hrana nije mnogo skuplja nego kod nas, a poneko kuvanje i zajednički obroci podstiču druženje 🙂
Dalje, praksa! Ja sam bila na naučnoj razmeni, i ako želite isto, potrebna je jedna napomena- za većinu projekata u okviru naučne razmene (za imunologiju, sigurno) potrebno je znanje španskog zbog komunikacije sa laboratorijskim osobljem. Ovo nije naglašeno kada birate projekte, i saopšte vam tek kasnije. Projekti koje sam ja odabrala su dakle, zahtevali španski, i kontakt osoba mi je predložila da uzmem hirurgiju ili oftalmologiju. Odabrala sam hirurgiju. U bolnicu (koja nije daleko, ne treba vam prevoz) možete ići kada vi to želite, i koliko želite. Neverovatno su ljubazni! Odgovoriće na sva vaša pitanja, pokazivaće vam najinteresantnije slučajeve, i uopšte, drago im je kada vas zanima, i trude se oko vas.Uvek su za mene donoslili postolje, da bih videla celo operativno polje, i što mi je bilo najlepše, uvek su naglašavali šta sada rade, žašto… mnogo su prijatni! Ne znaju baš svi dobro engleski, ali se trude.
Još jedna informacija o praksi: Neurologija je najbolje organizovana, radi se nešto ozbiljnije, studenti su bili oduševljeni.
I za kraj, najvažniji deo – druženje!
Prvih sedam dana su domaćini organizovali. Pokazali nam grad (PREDIVAN!!!), odveli nas na plažu (kilometri i kilometri prelepe peščane plaže), naglasili nam šta da vidimo, gde da jedemo… Odveli su nas u čuvenu vinariju, koja je zaštitni znak Malage, i naravno, uveče u provod. 🙂
A dalje smo preuzeli mi. U Španiji postoji nacionalna razmena – dolaze studenti iz drugih krajeva zemlje.
Dečko iz Kordobe nam je organizovao vikend tamo, drug iz Sevilje – put u Sevilju i Kadiz.
Prvo, sve je veoma blizu, i prevoz nije skup, a drugo ovo su najlepši gradovi Andaluzije! Meni je, na primer, Sevilja najlepši grad u kome sam bila!
Još ovo, biću kratka! Ne smete propustiti borbe bikova (mogu se naći i besplatne) i flamenko!
Ko je gledao tele novele, propričaće španski na kraju razmene, verujte mi, svi su! 🙂

Dakle, Malaga, i uopšte Andalzija su čarobni! Ako imate priliku, birajte, biće vam jedno od najlepših iskustava u životu!